Natuknica: "varoš"

Tvrđavsko poljište (Glacis), posve ograđeno, pružajuće se prama varošu u širini od 5 – 600 koračajā, čini jedan prilični prostor Kale-Mejdan nazvan.

Dogodi se jednoč u skuloprazno vrime da idu svi trojica u jednu varoš gdi još nisu bili, ufajući se ondi štogod višje nego u selih kod prostih ljudī dobiti.

Dok oni ovako medu sobom razložiše, stiže jē jedan starac, poštapajući se i idući u onu istu varoš u koju su i djaci nakanili.

SUDAC zapovidi Zloglavcu da ga vodi gdi je ukopao bisage, koje dok se iz zemlje izvadiše, odmah je poznade jedan trgovac iz iste varoši i posvidoči da su njegove.

STARAC: U ovoj varoši u koju idemo na konak imam ja mlogo dužnikā, navlastito krčmare, pak ne mogu prez sudca od nji uzeti duga, indi vi budite moji svidoci, a kada ja od njih uzmem novce, onda ću ja vami dati, kako sam obećao, vriću novacā u poldne.

Osim ovih imaju dvi crkve, katoličanska jedna, a druga grčkoga zakona, takojer dvi skule i kuće trgovca Đurđa Mandrovića u dva kata, koje sve izdaleka prosvitljuju varoš Novogradiško i daju joj od sebe caklinu.

To je mudrac lipo ispisao, / i ovo je njegova misao: / po ovomu on hoće da kaže / jedan drugog da čovik pomaže, / jer on veli da jedno kraljestvo / ili kako drugo prijateljstvo, / il grad koji ili varoš budi, / ili selo ili kuća ljudī, / mora složno uvike raditi, / nit se linit niti hinaditi.

Rečeni baron Engelshofen pak primi Gradišku regimentu u oblast ondi gdi je sada varoš Novogradiško i dade krajinam donesenu iz Beča moć odsuditi i smaknuti zločinca, što prije nisu imale.

I kako ljudi običaju reći da u vojski svašta ima, tako i ondi događa se: niki tekoše blago, niki izgubiše i ono svoje, niki pak pokraj svoje dužnosti motriše lipe zemlje, jake gradove, plemenite varoše, lipo uređena selā i obštine.

Još varoše brojiš plemenite, / koji tebe sa svih strana kite: / [...].

Vidi svojim okom Slavoniju, vidi Savu i svoje međaše, vidi gradove, varoše i sela, kroz koja drumom putujući vidi s raskošjem s obe strane puta u svakom mistu stojeće mužko i žensko, malo i veliko, koje opravivši se što je koje ikada lipše moglo, s radostju i veseljem gledau svoga najvećjeg monarku i samovladaoca.

A kad malo bolje promotriše / da još mlogo od potribe biše / i da valja imat zanatdžije, / jer ne more biti inačije, / tad četvrto načiniše stanje: / po varoših nek posluje znanje, / koji svima nek odiću prave / i zanatu nek se o svom bave.

P: Ono što je ranije ili kasnije jest fališno i oni jagnjići za plodenje ne valjaju; po ovomu dakle biliženju stoji svakomu gospodaru od stada na volji da uredi vrime od sparenja iliti skakanja, zaštobo, ako on želi u jesen ili u zimi imati jagnjiće da jē u bližjih varoših po dobru cinu prodade, tako ima on, kako se u jednih mistih i događa, njegove ovce u travnju i u svibnju skupa spariti; [...].

Videći dakle Pisistrates varoš na mlogo tali razdilitu, pobrinu se da osvoji šlos, koga kada bijaše dobio, odmah poznadoše službu varošani, [...].

Troja, varoš velika, moraše biti razrušita zašto Kasandra ne kti nimalo virovati.

Najposlije dojde u onu glasovitu varoš Delfis i postade glava i upravitelj sviju redovnikā, gdi ga veliko mloštvo puka naslidovaše da ga mogu čuti i od njega se naučiti.

Ali u ono vrime bijaše među kralji jedan običaj jedan drugome pošiljati u pismu čudnovate zagonetke i svakojake vrste šale, koje ako jē onaj kome se pošalju ne znade razpraviti, imade onome koji ju je zagonetao odlučenu sumu novacā ili koji varoš, grad, vilaet ili porciju za godinu dana poslati od ciloga kraljestva.

Jedan dan sajde iz neba u prilici čovičjoj, i putujući po svitu, dojde u varoš Tebes, po kojemu šećući se, ulize najposlije u kuću jednoga piltaura koji svetce pravi, i reče mu: „Prijatelju moj, ja bi rad nike prilike bogova kupiti."

Jedanput – slidi putnik – usilova me zlo vrime uvratiti se u jedan varoš, u koga došavši, otido na konak k jednomu od mojih prijatelja, koji me drage volje dočeka.

Odvedi jē u varoš imenom Samo, ondi ćeš lasno sva tri izprodati, zašto ondi imade naravni filosof imenom Ksantus, kojemu iz Grčke zemlje sa sviju stranā dolaze mladići za naučiti se od njega.

Odluči dakle poslati vojsku na varoš Samo, ali mu elčija reče: „[...]."

Drugi reče: „Esope, imade jedna velika crkva, u ovoj crkvi imade jedan velik stup, na kojemu stupu stoji dvanajest varoša, a svaki varoš pokriven jest s trideset gredā; na ovi greda stoje dvi žene, koje sve durma i neprestance jedna drugu tiraju. Što je to?“

U to doba stigoše u varoš i dojdoše u onu krčmu gdi je starac rekao.

Zato virujući većma lažljivu govorenju nego svojima vlastitima očima, otide natrag u varoš tražiti trgovca, ostavivši jagnje na putu, koje poslije hrsuzi odvedoše.

Redovnik ne videći višje ni novice ni haljine, pomisli da ju je on odneo, zato izajde iz manastira i ode u varoš tražiti majstora od krađe.

Kako dakle po onome svome likarskom običaju idući kroz var[o]š poče vikati da se prije izbavi medicine, dozva ga k sebi komandant od mista, koji radi nikoje bolesti postelju čuvati moraše, i za probirati novoga doktora zaiska čašu vode, u koju metnuvši svoju medicinu učini kako da bi i otrove unutra metnuo, pak dade doktoru da ju popije: „Ja ću te“, veli mu, „dobro darovati ako popiješ.“

U to doba povuče ptičar za uže i ufati kosa, ali kada ga hotijaše da uzme, kos mu reče: „O čoviče, ako ti ovdi hoćeš praviti varoš, ne budeš imao mlogo varošana!"

Jedan ptičar razape mriže da ufati ptice, ali ugledavši ga kos, upita ga što ono čini. „Hoću da pravim varoš“, odgovara ptičar.

Ali kada začuše principi i poglavice od Grčke zemlje i kralj Likurijo od Babilonije smrt Esopovu, povukoše silnu vojsku na varoš Delfis, i pofatavši sve kolike koji su pogubili Esopa, odsudiše jē na pogubljenje na onaj način kakva je bila i Esopova života svrha.

Pošaljite dakle elčiju u varoš Samo obećavajući građanom vas koliki oprostiti harač i porciju ako Vam samo pošalju Esopa, koga kada budete imali, grad će Vam se sam od sebe pridati.

Kada dakle dojdoše u varoš Efezo, vrže je gospodar na vašaru u red da je izprodaje, pak isprodava s dobrim dobitkom ciglo do trojice.

Jedan paur ostario bijaše na jedni majurevi ne videći nigda nikakova ni grada ni varoša.

Ali ga opaziše četiri hrsuzina, pak želeći imati njegovo jagnje, ne smidoše mu ga na silu oteti zašto blizu varoša biše.

Esopus veli: „Ovu bi zagonetku i mala dica znala. Crkva bo je ovaj vas široki svit, stup jest jedna godina, a dvanajest varoša jesu 12 misecī, svaki misec pokriven s 30 dana, a dvi žene jesu dan i noć, koje se nepristance tiraju.“

Drugi reče: „Esope, imade jedna velika crkva, u ovoj crkvi imade jedan velik stup, na kojemu stupu stoji dvanajest varoša, a svaki varoš pokriven jest s trideset gredā; na ovi greda stoje dvi žene, koje sve durma i neprestance jedna drugu tiraju. Što je to?“

Budući dakle kroz mloge grčke prošao varoše i gradove i nauk kroz fabule i u prilika ljudma ukazao, dostade od njih veliku slavu i poštenje.

On projde kroz mloga sela i varoše, a najposli došavši u pustinju, poče promišljavati polje i po njemu tamo-amo razgledati, ne bi li gdigod opazio tu tražeću sriću.

Ali dok on tolmačaše i ispisivaše mista i varoše kuda je prohodio, fratar bi ga kadkada smeo u govorenju splištući dlan o dlan da nas od zdile protira svoje, jer doistine mi izpraznjivasmo njegovo siromaštvo ne obzirajući se na njega niti pazeći što je grihota ni sramota.

[V]aše Veličanstvo ne bude nikada imalo oblasti svrhu ove varoši dokle prije Esopa, kojega viće oni vazda nasliduju, ne budeš u svojima ruku imao.

Poslije toga načini Esopus ove iste fabule, koje se i dan današnji kazuju i pripovidaju, na čast i poštenje ovoga istoga kralja, i uzamši knjigu od slobodštine svrhu odpuštene porcije i arača varoši Samo, uputi se s mlogima darovī od kralja nadiljen protiva rečene varoši veseo i dobre volje.

Tada Nektaban pofali mudrost Esopovu prid svima okolo stojećim pak zapovidi da mu se svi koliki njegovi mudraci skupe iz varoši sunca, koji kada došli bijaoše, kaza im Nektaban za Esopa i zazva jē na večeru sve kolike, i mudrace i Esopa.

Esopus rodi se od Amonika u Frigiji blizu Troje, velike varoši grčke.

Trgovac susrete na pol varoši dite svoga prijatelja, pak odvedavši ga svojoj kući, zatvori ga u jednu komoru.

Jedan trgovac – slidi Kalila – imade volju daleko putovati, ali kako ne bijaše vrlo bogat: „Valja", reče sam sebi, „da ja ostavim polak moga dobra u ovoj varoši, čime ću, ako na putu kvarujem, mene, kada se povratim, iz potribe izvaditi."

S jezika se raspu gradovi, varoši, selā i kuće.

Ali on još dobro ni iz varoši nije izišao, a ona pozdravlja svoga ašika da bi ju došao pohoditi, koji nimalo ne manjka doći.

SUDAC došavši ujutru k šupljemu rāstu, obkolit mlošstvom puka i starešinami od varoši, motri rāsta sa sviju stranā pak najposli reče: „Čuješ li ti, šuplji rastu, kaži ti meni pravu istinu, je li Pravović iz tebe odneo bisage s novcī ili nije!“

Podranivši dakle jedno jutro vrlo rano, diliše se na put, i došavši u prvu šumu, koja nije daleko od njiove varoši bila, ugledaše na putu nikom talijom bisage pune novacā koje su onu noć nikomu prid njima putujućemu trgovcu iz kolā ispale.

Varošani pak primiše s velikim veseljem Esopa i u velikom poštenju uvedoše u grad, i vas šenat sa svim pukom izajde prama Esopu, a u varoši sva kolika b[ij]aoše zelenim listom, travom i cvitom svakojakim nakitita, i veseliše se svi koliki igrajući i svakojako veselje iznašajući.

Romulus uči sina svoga u varoši Athenis: „[...].“

Zato uči ova fabula virnost i slogu imati među prijatelji, također u svakoj općeni, u jednom kraljestvu, u jednom vilaetu, u jednoj varoši, u jednome selu i najposlije u jednoj kući.

Jedan trgovac u varoši Kašmir imade jednu vrlo lipu ženu, koja ljubljaše i ljubljena bijaše od jednoga maljara vrlo naučna u svomu zanatu.

Ovo krivo svidočanstvo zapunu u čovika onoga puta vatru, da odluči nikuda putovati, ali se sakri u varoši, pak kada se ufati mrak, upravo ide na komoru svoje žene, u kojoj ona, bojeći se za svoga sina, koji u najlipšemu cvitu svoje mladosti bijaše, zapovidi mu u svojoj komori spavati da bi kudgod po noći ne hodio.

Bijaše u jednoj varoši Persije jedan star redovnik, kojega dobrota, nauk i kripost po cilomu kraljestvu razširila se bijaše.

Dabšelim ne misleći ništa višje niti sumljeći od puta, uze sobom nikoliko svoji najbolji sluga pak ode u Serandib, u koji posli mlogoga truda i nepokoja najposlije stiže, gdi tri dana provede ništa drugo ne čineći nego se po ovoj velikoj varoši šećući i čudnovate stvari razmišljajući.

Poslije toga načini Esopus ove iste fabule, koje se i dan današnji kazuju i pripovidaju, na čast i poštenje ovoga istoga kralja, i uzamši knjigu od slobodštine svrhu odpuštene porcije i arača varoši Samo, uputi se s mlogima darovī od kralja nadiljen protiva rečene varoši veseo i dobre volje.

Ja sam čuo od ljudi mudri i pametni da u Indiji, u jednoj stolnjoj varoši kraljevaše jedan kralj kojega prosvitljeni veziri po njihovom dobromu viću metnuše podložnike u srićno stanje, napridujući i izvršujući pravedne odluke svoga kralja.

„Ja hoću“, veli joj on, „da ti sutra zgotoviš jednu lipu čast, jer ja mislim zovnuti na ručak sve boljare i starešine u ovomu varošu da učinim poštenje momu prijatelju koji me je došao pohoditi iz daleke zemlje."

Redovnik gledaše ovaj čudnovati događaj jedno dugo vrime, pak ode nadilje k varošu, u koji kada dojde, kapije zatvorene biše.

Puče glas kao top po svemu varošu da će sudac ići sutra u šumu, gdi će rāst govoriti.

„Kralju", veli vezir, „bijaše u jednomu varošu koji se zove Serandib jedan tišljar podpuno naučen u svomu zanatu, koji posidovaše jednu ženu tako lipu da bi čovik mislio da joj je sunce uzajmilo lipote svoje i metnulo žarkosti u njezine oči.

Ja se rodi i pribiva u jednomu varošu u Indiji imenom Marout.

Jedanput otišavši majstor od kuće da nikoga u varošu malja, on uze marame od zlamenja, s kojim prošavši izprid kuće priljubodnice, koja na pendžeru bijaše, i dobro ga ne smotrivši ni u obrazu ni u odići, sajde k njemu i primi od njega ljubav običajnu koju dosada primaše od maljara.

Ja se žalostim za mojim ditetom, kojega sam sinoć izgubio. Ja sam ga dao tražiti po svemu varošu, pak ne mogu upasti u trag kamo je došlo.

Pak onda ostavi polak sluga i većji dio bogažje u varošu, a on otide nadalje k jednoj planini koja vrlo visoka bijaše i obkolita s mloštvom lipije livada i plemenitim baščama.

[...]: / mi štijemo u knjiga starije, / i crkvene kažu historije, / da u gradu Caesaree Philippi, / koji jedan od varošā lipi / u 'no doba na glasu bijaše, / [...].

Ninive bijaše velika varoš.

Da se dostoji svratiti u njiovu varoš.